Четвртак, Децембар 18, 2008
...
Вукао се један дан...
Вукла сам га за собом, идући за шољицом кафе коју од јутрос никако да скувам, за почетком који никако да нађем.
Јутрос
је над Београдом свануо сумрак, дан тмуран и ветровит. Кроз облак дима
од топлане поглед ми је путовао као кроз време, до места где би се
сусрео са прекинутом причом, са почетком овог дугог низа дана без
облика, или бар са крајем оних некад уобличених...
У потрази за почетком некад се мора кренути од краја.